Odlazak u starački dom predstavlja značajnu životnu promenu, posebno za osobu koja je dugo živela samostalno i navikla da sama određuje ritam svakog dana. Menja se prostor, pojavljuju se novi ljudi, obroci i pojedine aktivnosti dobijaju određeni raspored, a neke svakodnevne obaveze preuzimaju zaposleni. Zbog toga nije realno očekivati da se svaka osoba odmah oseća kao kod kuće. Prilagođavanje je proces koji može izgledati drugačije kod svakog pojedinca. Međutim, pažljivo izabran dom može pružiti mnogo više od samog smeštaja. Dostupna pomoć, društvo, organizovani obroci i manje brige o svakodnevnim poslovima mogu vremenom doneti jednostavniju i sigurniju rutinu. Da bi se to dogodilo, važno je da izbor bude prilagođen karakteru, navikama i potrebama osobe koja će u domu živeti.
Dobar izbor počinje razgovorom sa budućim korisnikom
Porodica ponekad krene u potragu za domom tako što napravi sopstvenu listu kriterijuma, a tek kasnije razgovara sa osobom koja treba da se preseli. Kada god okolnosti dozvoljavaju, redosled bi trebalo da bude drugačiji.
Stariju osobu treba pitati šta joj je važno. Nekome je prioritet jednokrevetna soba, nekome veliko dvorište, a nekome mogućnost da često viđa porodicu. Jedna osoba možda želi mirnije okruženje, dok će drugoj mnogo više odgovarati dom sa većim brojem korisnika i aktivnijim društvenim životom.
Takav razgovor pomaže porodici da ne traži ono što ona zamišlja kao idealan smeštaj, već ono što budućem korisniku zaista odgovara.
Nove navike ne moraju da zamene sve stare
Promena adrese ne znači da čovek treba da promeni sve ono što je godinama predstavljao njegovu svakodnevicu. Upravo zadržavanje poznatih navika može olakšati prve nedelje nakon useljenja.
Ako je neko navikao da jutro počinje kafom i novinama, da posle ručka odmara ili uveče prati omiljenu televizijsku emisiju, dobro je proveriti može li takvu rutinu da nastavi. Kvalitetan starački dom trebalo bi da organizaciju zajedničkog života uskladi sa određenim nivoom individualne slobode.
Naravno, obroci i pojedine aktivnosti moraju imati svoj raspored, ali korisnik ne bi trebalo da ima osećaj da je svaki trenutak njegovog dana unapred određen.
Upravo kombinacija organizacije i lične slobode često pravi veliku razliku u kvalitetu svakodnevice.
Lični predmeti stvaraju osećaj poznatog prostora
Nova soba u početku može izgledati potpuno strano. Nameštaj nije isti, pogled kroz prozor je drugačiji, a predmeti koji su osobu godinama okruživali ostali su u prethodnom domu.
Zbog toga, kada pravila ustanove dozvoljavaju, vredi poneti nekoliko pažljivo izabranih stvari. Porodične fotografije, knjige, slike, omiljeni prekrivač, radio ili drugi manji predmeti mogu prostor učiniti prisnijim.
Nema potrebe preneti veliki deo prethodnog doma. Nekoliko stvari koje imaju lično značenje često je dovoljno da prostor dobije individualni karakter.
Porodica može pomoći oko uređenja sobe, ali bi konačan raspored trebalo, koliko god je moguće, prilagoditi željama osobe koja će u njoj boraviti.
Novi ljudi mogu postati važan deo svakodnevice
Jedna od velikih promena koje donosi život u domu jeste činjenica da se svakodnevno sreće veći broj ljudi. Za osobu koja je prethodno živela sama to može biti potpuno novo iskustvo.
U početku nije potrebno insistirati na intenzivnom druženju. Nekim ljudima treba više vremena da upoznaju okolinu i pronađu osobe sa kojima imaju zajedničke teme.
Zajednički obroci, boravak u dnevnoj sobi, šetnja ili društvena igra mogu prirodno otvoriti prostor za razgovor. Vremenom se mogu formirati poznanstva koja svakodnevicu čine zanimljivijom.
Posebno je značajno što društveni kontakt više ne mora zavisiti isključivo od toga kada porodica ili prijatelji mogu da dođu u posetu. Ljudi sličnih godina nalaze se u neposrednom okruženju, pa razgovor i druženje mogu postati redovan deo dana.
Aktivnosti treba birati prema interesovanjima
Kada porodica bira starački dom, često je impresionira dugačak spisak ponuđenih aktivnosti. Ipak, mnogo je važnije da aktivnosti odgovaraju stvarnim interesovanjima korisnika.
Neko voli muziku, drugi društvene igre, treći kreativni rad, dok pojedinim osobama najviše prija boravak na otvorenom. Dobar program zato ne podrazumeva da svi rade isto, već da postoji nekoliko različitih mogućnosti.
Aktivnost može biti i sasvim jednostavna. Šetnja kroz dvorište, razgovor uz kafu ili zajedničko gledanje filma mogu biti jednako značajni kao formalno organizovana radionica.
Važno je i da korisnik ima pravo da određenu aktivnost odbije. Slobodno vreme i privatnost ostaju važni bez obzira na to koliko sadržaja dom nudi.
Obroci imaju i društvenu ulogu
Doručak, ručak i večera predstavljaju mnogo više od zadovoljavanja osnovnih potreba. U zajedničkom smeštaju oni često postaju jedan od glavnih trenutaka okupljanja.
Zbog toga prilikom izbora doma treba pogledati trpezariju i raspitati se kako izgleda organizacija obroka. Jelovnik bi trebalo da bude dovoljno raznovrstan, a posebne potrebe u ishrani treba unapred dogovoriti sa ustanovom kada postoje odgovarajuće preporuke.
Važno je i da sam prostor bude prijatan. Za korisnike koji veći deo vremena provode u svojoj sobi zajednički obrok može predstavljati priliku da svakodnevno sretnu druge ljude.
Vremenom čak i izbor mesta za stolom i poznata lica tokom ručka mogu postati deo rutine koja novom prostoru daje osećaj pripadnosti.
Pomoć treba da postoji onda kada je potrebna
Jedna od važnih prednosti organizovanog smeštaja jeste dostupnost pomoći. Međutim, podrška ne bi trebalo da znači da se starijoj osobi automatski oduzima samostalnost.
Ako korisnik određene aktivnosti može bezbedno da obavlja sam, dobro je da nastavi da ih radi. To može biti izbor garderobe, uređivanje ličnih stvari ili neka druga uobičajena svakodnevna aktivnost.
Istovremeno, osoba treba da zna kome može da se obrati kada joj je pomoć potrebna. Upravo ta sigurnost može biti jedan od razloga zbog kojih se vremenom oseća opuštenije u novom okruženju.
Pre izbora doma zato treba proveriti kako je pomoć organizovana tokom različitih delova dana i da li nivo podrške može da se prilagođava promenama potreba korisnika.
Porodične posete dobijaju drugačiji značaj
Preseljenje u dom ne znači prekid prethodnog života. Porodica, prijatelji i poznanici ostaju veoma važni, a redovne posete mogu biti posebno značajne tokom perioda prilagođavanja.
Ipak, susreti mogu dobiti drugačiji karakter. Članovi porodice više ne moraju svaki dolazak da koriste za obavljanje kućnih poslova, pripremanje hrane ili rešavanje svakodnevnih obaveza. Vreme može biti posvećeno razgovoru, šetnji i druženju.
Dobro je unapred proveriti pravila poseta i mogućnost da korisnik provede vreme sa porodicom van ustanove kada okolnosti to dozvoljavaju.
Na taj način novi život ne prekida postojeće odnose, već se oni prilagođavaju drugačijoj svakodnevici.
Prve nedelje ne treba koristiti kao konačnu procenu
Prvih nekoliko dana može biti neobično čak i kada je izabran odličan dom. Osoba tek upoznaje raspored, zaposlene, druge korisnike i prostor. Zbog toga početna nesigurnost ne mora automatski značiti da je doneta pogrešna odluka.
Porodica može pratiti kako prilagođavanje napreduje. Da li osoba počinje da poznaje zaposlene? Da li je pronašla mesto na kojem voli da provodi vreme? Da li razgovara sa drugim korisnicima? Da li se pojavila neka aktivnost kojoj se raduje?
Takve male promene mogu pokazivati da nova sredina postepeno postaje poznata.
Ako postoje konkretne poteškoće, dobro je razgovarati sa zaposlenima i videti mogu li se određene stvari prilagoditi pre donošenja zaključka da smeštaj ne odgovara.
Dom treba birati i prema budućim potrebama
Prilikom izbora prirodno je razmišljati o trenutnoj situaciji, ali treba uzeti u obzir da se potrebe tokom godina mogu promeniti.
Osoba koja je danas potpuno pokretna možda će kasnije zahtevati više pomoći. Zato je korisno unapred proveriti koje nivoe podrške ustanova može da ponudi i da li korisnik može ostati u istom domu ukoliko njegove potrebe postanu veće.
Treba proveriti i kako se u takvim situacijama menjaju usluge i troškovi. Dugoročnija perspektiva može sprečiti potrebu za još jednim preseljenjem nakon što se osoba već navikla na novu sredinu.
Starački dom zato ne treba posmatrati samo kao rešenje za trenutne okolnosti. Kada je pažljivo izabran, može predstavljati stabilno životno okruženje u kojem starija osoba dobija potrebnu podršku, a istovremeno zadržava svoje navike, kontakte, interesovanja i što veći nivo samostalnosti. Pravo prilagođavanje počinje onda kada novi prostor više ne deluje kao privremeni smeštaj, već postane mesto u kojem postoje poznata lica, ustaljena rutina i osećaj pripadnosti.
Leave a Reply