Igračke su mnogo više od načina da se dete zabavi. U najranijem uzrastu one mogu da podstaknu razvoj čula, koordinacije, govora, mašte i sposobnosti rešavanja jednostavnih problema. Upravo zbog toga izbor igračaka ne bi trebalo da se zasniva samo na izgledu, popularnosti ili broju funkcija koje proizvod nudi.
Roditelji se danas susreću sa ogromnom ponudom. Police su pune zvučnih, svetlećih, mekanih, edukativnih i interaktivnih modela, pa nije uvek jednostavno proceniti šta detetu zaista može biti korisno. Često se dešava da najjednostavnija igračka privuče pažnju duže od proizvoda sa velikim brojem dodataka.
Najvažnije je da igračka odgovara uzrastu, sposobnostima i interesovanjima deteta. Kada je dovoljno bezbedna, podsticajna i prilagođena razvojnoj fazi, ona može postati važan deo svakodnevnog učenja kroz igru.
Uzrast deteta treba da bude prvi kriterijum pri izboru
Igračka koja je zanimljiva trogodišnjaku neće nužno imati odgovarajuću funkciju za bebu od nekoliko meseci. Zato je važno birati proizvode koji prate trenutni nivo razvoja deteta, a ne samo ono što će možda koristiti kasnije.
U prvim mesecima pažnju mogu privući kontrastne boje, različite teksture i jednostavni predmeti koje dete može da posmatra i dodiruje. Kako raste, postaju zanimljivije igračke koje može da hvata, pomera, slaže ili istražuje na više načina.
Oznake proizvođača o preporučenom uzrastu mogu biti dobra početna smernica, ali roditelji treba da posmatraju i individualni razvoj mališana. Neka deca određene aktivnosti savladavaju ranije, dok drugima treba više vremena.
Jednostavne igračke često pružaju više prostora za maštu
Veliki broj funkcija ne znači automatski i veću vrednost za razvoj. Igračka koja sama proizvodi zvukove, pomera se i menja svetla može kratkoročno privući pažnju, ali detetu često ostavlja manje prostora da samo odluči kako će je koristiti.
Jednostavni predmeti mogu imati mnogo različitih namena. Kocka može biti deo kule, automobil može postati deo zamišljene garaže, dok obična kutija ponekad može biti zanimljivija od igračke koja je u njoj stigla.
Takva otvorena igra podstiče kreativnost i samostalno donošenje odluka. Dete ne prati samo unapred određenu funkciju proizvoda, već smišlja sopstvene načine igre.
Zato pri kupovini vredi razmišljati o tome koliko različitih aktivnosti jedna igračka može da omogući.
Plišane igračke mogu imati različitu ulogu tokom odrastanja
Plišane igračke često se nalaze među prvim poklonima koje dete dobije. Njihova privlačnost leži u mekoći, jednostavnom obliku i mogućnosti da vremenom postanu deo različitih igara.
Dok je dete veoma malo, roditelji treba posebno da vode računa o načinu korišćenja i da ne ostavljaju mekane predmete u prostoru namenjenom spavanju bebe. Kada dete poraste, plišana životinja ili omiljeni lik može postati deo igre pretvaranja, pričanja priča ili svakodnevnih rituala.
Kod izbora treba proveriti kvalitet izrade. Oči, dugmad i drugi elementi moraju biti dobro pričvršćeni, a materijal jednostavan za održavanje. Model koji može lako da se opere praktičniji je za svakodnevnu upotrebu.
Nije potrebno imati veliku kolekciju. Nekoliko pažljivo izabranih plišanih igračaka često će imati veću vrednost od korpe prepune sličnih modela koje dete gotovo i ne primećuje.
Igračke za slaganje razvijaju više sposobnosti istovremeno
Kocke, čašice koje se slažu, jednostavne umetaljke i slični proizvodi mogu dugo ostati zanimljivi jer način korišćenja postaje složeniji kako dete raste.
U početku mališan može samo da uzima i premešta predmete. Kasnije pokušava da ih postavlja jedan na drugi, razvrstava prema obliku ili veličini i gradi jednostavne konstrukcije.
Takva igra razvija koordinaciju ruke i oka, finu motoriku i razumevanje odnosa između različitih predmeta. Kada se kula sruši, dete istovremeno uči i o posledicama sopstvenih postupaka.
Roditelji mogu učestvovati tako što će pokazati jednostavan primer, ali je korisno ostaviti detetu dovoljno vremena da samo pronađe rešenje.
Knjige mogu postati deo igre mnogo pre nego što dete nauči da čita
Slikovnice i knjige sa čvrstim stranicama mogu se uvesti veoma rano. Malo dete možda neće pratiti priču od početka do kraja, ali može posmatrati slike, dodirivati stranice i slušati glas roditelja.
Kako raste, može početi da pokazuje poznate predmete, imenuje životinje ili traži da se određena knjiga čita više puta. Takvo ponavljanje ima važnu ulogu u razvoju jezika.
Knjige sa jednostavnim ilustracijama i kratkim sadržajem često su bolje prilagođene najmlađima od onih sa velikom količinom detalja.
Čitanje ne mora da bude posebna formalna aktivnost. Nekoliko minuta tokom dana može postati igra u kojoj dete učestvuje pokazivanjem, oponašanjem zvukova ili okretanjem stranica.
Igračke koje podstiču kretanje treba prilagoditi razvoju motorike
Kako dete postaje pokretljivije, zanimljive postaju igračke koje podstiču puzanje, hodanje, guranje ili hvatanje.
Lopte različitih veličina, igračke koje se lagano kotrljaju i predmeti koje dete može da prenosi sa jednog mesta na drugo mogu motivisati spontano kretanje. Važno je da veličina i težina budu prilagođene uzrastu.
Dobra igračka ne mora da tera dete da izvodi određenu radnju. Dovoljno je da ga zainteresuje toliko da poželi da joj priđe, uzme je ili promeni njen položaj.
Na taj način fizička aktivnost nastaje kroz igru, bez potrebe za posebnim vežbanjem.
Previše igračaka može smanjiti interesovanje
Veliki broj proizvoda u isto vreme ne mora značiti kvalitetniju igru. Kada je prostor pretrpan, dete može kratko prelaziti sa jednog predmeta na drugi bez dužeg zadržavanja na bilo kojem od njih.
Praktično rešenje može biti rotacija igračaka. Deo se ostavi dostupan, dok se ostatak skloni i ponovo ponudi nakon nekoliko nedelja.
Predmet koji dete neko vreme nije videlo često ponovo postaje zanimljiv. Na taj način postojeće igračke mogu duže da se koriste, a prostor ostaje pregledniji.
Rotacija roditeljima daje i bolji uvid u to šta dete zaista voli. Ako se određena igračka ne koristi ni nakon nekoliko pokušaja, verovatno nema potrebe kupovati slične proizvode.
Leave a Reply